Ledena kraljica i kucka svetica
Kazu ljudi da su sve prave ljubavi tuzne...
Slozila bih se sa tim, kao shto sam vec napomenula, ljubav je mac sa dve oshtrice ili volish ili bolish... neshto izmedju i nema, to onda nije ljubav... Moja prava ljubav, za sva vremena mi je dala samo bol, patnju i depresiju... sada ne verujem nikome, sada ne volim nikoga i nishta mi sveto nije....Izlazim sa kim hocu, radim shta mi je volja i ne hajem za osecanja drugih ljudi... Pre podne na kafi sa jednim, popodne na rucku sa drugim a uvece u krevetu sa trecim...
I onda krenem da se bahanalishem, zahtevam sve shto mi padne na pamet i sve mi bude ispunjeno... ali.... ja sam i dalje prazna, i jedino shto zelim da osetim da volim i da sam voljena, da osetim poljubac ljubavi i zagrljaj sigurnosti...
A trazim se, uporno se trazim i opet sve iz pocetka... Nema kraja mom bezobrazluku i mojoj bezosecajnosti... Guram ih, rugam im se a oni su tu i jedva cekaju samo da budu u mom prisustvu... a ja pomislim koliko je to sada jadno ...
Uzivam u paznji, u ljubavi koja mi apsolutno nishta ne znaci, miljenica sam i blazena medju mushkim svetom a opet sam sama i opet sam prazna...
Ah ruznog li osecaja... koga da krivim, kome se svetim shto sam takva ? Odrzavam emocije u zivotu i nadam se da ce naici neko oko koga cu se potruditi.... A opet, previshe djubreta koje ostavljam pocelo je da me gushi, ne mogu da pocistim odredjene nerede..To su ljudski zivoti i nisu stvari koje cu baciti... Grize savesti nema, sve me brzo prodje...
Unishtila me je moja veliiika ljubav i sada ja unishtavam tudje...Gde je tu pravda? Kakva sam onda zapravo JA ...Shta se desilo sa devojcicom koja je bila slepa od ljubavi, koja je palila vatre i uzburkavala mora samo da ljubav zivi... Sada je samo moje srce slepo za osecaj, za ljubav i bol...
Ledena kraljica i kucka svetica...
