Zivotna prica naivne devojcice

Cudno je, svi ljudi prolaze kroz slicne situacije, svako nekad i negde nekog izgubi, svako se nekad razboli, svako voli i bude ostavljen.

Bol kroz koji prolazimo , svima isti a opet svima tako najveci, pokushavamo da se istrgnemo iz tih situacija i svako nadje neki put. Na zalost, nije retko da su mnogi pogreshni.

Pijane I besane noci, sve zarad zaborava ?

Kazu da mnogi potapaju svoju bol u alkoholu ali da je na zalost bol jako dobar plivac. No, najvishe me zanima ponashanje coveka nakon nekoliko cashica,cutljivi postanu pricljivi, mirni i povuceni agresivni, smeli... Upravo sada mislim bash o tome shta taj isti alkohol oslobadja, koje su to osobine koje karakterishu ljude I otkrivaju nam sasvim nepoznatu ljudsku prirodu. Da li to znaci da kada smo pod dejstvom alkohola mi otkrivamo nashe potisnute nagone ?

Dok tako lecimo bol i trazimo zaborav koji nikako da usledi,pitam se, da li na taj nacin otkrivamo nashe drugo JA ?

 Sve to me navodi na zakljucak, da je alkohol samo jedan od nacina koji podstice nashu drugu stranu licnosti. Sve ono shto zelimo, sa lakocom odradimo, sigurniji smo i smeliji, to je ono divlje u nama koje je potisnuto zdravim razumom. Za tzv. rupe u pamcenju posle pijane noci mozemo da se zahvalimo hemiji, za nashu modifikaciju takodje.

Svi novi alkoholni prozivodi, nove travke, novi "melemi" i eto nas u drugoj dimenziji i sada imamo novu licnu kartu i novu stvarnost. Samim konzumiranjem raznih alkoholnih proizvoda mi smo samo zamorcici raznih proizvodjaca istih. 

Beg od stvarnosti ? Nashe novo ja ? Nova zabluda? ...

Da li srce ume da prepozna ljubav ? Hm , onaj osecaj kad znate da je to ono shto vam treba! Uvek je srce znalo, nikad koliko razum ali uvek mnogo vishe. Bez obzira koliko trajalo, jednostavno znash da je ta osoba vredna tvog vremena .

To je zaljubljenost ili ljubav ?

Deshava vam se da vam noge zadrhte i srce zatreperi ?  Meni da. Tada znam, on je sledeca ljubav!

Da, ljubav a ne neko ko moze da mi se svidi, mozda .

Cudno je to, kako emocije prozimaju telo a razum zuji u prazno. I onda, to je to! Jeste carobna ta ljubav, verujem, pa ceo zivot citam bajke. Heh, pricali su da je to jedina carolija koja moze da prekine svaku kletvu - citaj prepreku ipak je 21-i vek. Koliko ona moze da bude jaka ?

To je vec pitanje .

Nekad si spreman sve da oprostish a nekad te to toliko drzi cvrsto da prosto ne znash da li da posustanesh.

Volela bih da mogu ... 

Dugo nisam pisala, obaveze, preokupacija, sve shto ide uz njih..

Mislim da covek zaista moze sve, samo ako to zaista jako zeli. Postavila sam sebi jako tezak cilj ovog leta, rekli bi ljudi da je nemoguce, shto je i meni delovalo.

Na pola puta sam htela da odustanem a onda sednem sa tatom i pitam ga : " Da li da odustanem, mislim da ja to ne mogu ... on mi na to rece " I sama si svesna da mozesh, uzmi potrudi se , znash da za tebe nije nishta nemoguce, tako funkcionishesh ceo svoj zivot"...

Zapitah se tada... Da li sam mozda pocela da sumnjam u sebe ili sam jednostavno pocela da nalazim izgovore za svoju nesposobnost ili jednostavno ne zelim da se mucim i odricem?

 Hm, navelo me je na razmisljanje, toliko sam mislila da mogu, toliko sam grabila, sada sam naishla na prepreke i odustajem? Dobro, rekoh sebi, sada cesh da radish naporno na onome shto si zapocela i nema odustajanja, a ako rezultat izostane, nema veze bitno je da si sve uradila shto je u tvojoj moci bilo i znacesh da se kajati necesh. 

Tako i bi, naporno sam radila, odricala se svega ali apsolutno svega shto mi pricinjava zadovoljstvo i eto rezultata, sada sam jako ponosna na sebe. Ne samo shto je ocekivani rezultat zaista nastupio, nego shto sam uverila sebe da ja to mogu,da u meni josh uvek ima snage za sve shto naumim, da se nisam izgubila u ovom svetu ludila.

Jako je vazno da covek veruje u sebe, da samog sebe hrabri i navodi da ne odustaje. Nema boljeg oslonca, nema boljeg izvora nade i hrabrosti od nas samih, mi upravljamo nashim zivotom i mi mu dajemo povod da ide u smeru koji nama odgovara.

Eto, tako u ovom svetu ludila , uverih sebe da mogu i da koliko god da je prepreka velika nije nesavladiva, samo treba naci ono neshto u sebi i drzati to kao malo vode na dlanu,a to je nada..... 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Ziva sam mili, nisu me ubile tvoje lazi.

Ziva sam mili i opet dizem ponosno glavu, opet ispravnim putem hodam, nisu me poremetile tvoje izdaje, nisu me na zlo navele tvoje prevare, nisu me mili promenile.

I dalje sam ona stara, samo jaca i bolja. Dao si mi bol, patnju i tugu ali si mi dao i neshto vrednije, dao si mi iskustvo mili, proshirio vidike.

Sada znam da prepoznam laz, sada znam da se klonim loshih osoba, sada znam da ne dozvolim da me opet ujedesh tako jako da mi srce mesecima krvari. Sada znam mili da se odbranim,

Naucio si me da volim , naucio si me da mazim, naucio si me da se bezuslovno dajem i  svemu si me mili naucio.

Otishao i sve u jednom danu si mi uzeo, ali ne mrzim te i ne proklinjem, to shto si mi dao to je bilo tvoje, neka si to sa sobom poneo, meni je jedno dovoljno, iskustvo si mi ostavio.

Kazem da sam te zaboravila a uporno o tebi pishem , evo obecavam mili, sada zatvaram vrata i bacam kljuc, dosta je mili, vreme je da se ja nekome dajem, da ja druge ucim kako da vole, da ucim kako se mazi ali na svoj nacin.

Shto vishe o tebi mislim, shto ti vishe stihova posvecujem ti si tu mili, sada ja teram tebe, sada te ja odbacujem, dosta mi je tvoje senke , dosta mi je tebe.

.... Jaka sam, jaka jer mogu da zatvorim ta teshka vrata,

     pred osobama bez lica,

     pred gorkim suzama i kukavicama,

     pred ljudima bez obraza,

     pred gomilu poraza.

   Jer mogu da se opet kao Feniks dignem iz pepela,

    zamahnem svojim zlatnim krilima

    napustim onaj svet u kom sam zivela,

    i napustim tebe kojeg sam volela,

   da napustim bol i patnju koju sam podnela,

   da uzivam u osecaju koji sam stvorila,

   jer znam da sam jaka i da sam pobedila....... 

 

 

Ljubav ce morati da saceka , zashto? Zarad vishih ciljeva. Oduvek sam pricala da je ljubav moj pokretac bilo kojeg uspeha, da kad sam zaljubljena i voljena lako odradim vecinu obaveza, ali sada ne mislim tako.

Zato su uspeshne zene same ? Zato shto svu svoju energiju usmere ka jednom cilju, karijera.

Ne znam za zenu koja je jako mlada uspela a da nije imala podrshku starijeg mushkaraca, I onda krenem da razmisljam da je to je ono shto nas zene razlikuje od mushkaraca. Nama je potreban oslonac, sigurnost da hrabrije zakoracimo ka nekom uspehu. Mushkarci su jaci pol i samim tim ne moraju pored sebe da imaju nekog ko ce da ih gura i daje im pa makar i prividnu podrshku. Nekada sam  to pripisivala emocijama, ukoliko me neko voli, mogu lakshe sve, sada sam sigurnija da je ta voljenost bila samo moja sigurnost. 

 

Od davnina su mushkarci bili ti koji su bili glava kuce, zena je bila stub koja je drzala tu kucu. Ali, kada malo bolje sagledam stvari, zena jeste stub kuce zato shto istu odrzava, zato shto cuva decu I brine se o porodici, zato shto cuti kad ne treba, zato shto se trudi da tu istu kucu sacuva. To nam je valjda u prirodi.

Mushkarci su ti koji treba da obezbede, eto opet bezbednosti I podrshke, da pruze svojim radom sve svojoj porodici. Jedno bez drugog ne ide, zena ne moze sama da odgaja decu ako nema dovoljno sredstava, niti da se stara o kuci ako je nema, mushkarac ne moze da ima porodicu I kucu jer nema ko da je sacuva. I eto zashto je mushkarac glava kuce a zena stub kuce.

Zenama je u prirodi da brinu, majka samim radjanjem ima potrebu da zashtiti i da cuva.

Mushkarac taj osecaj ne moze da ima jer ne radja I u njemu devet meseci ne zivi nishta, shto ne znaci da su oni operisani od emocija, da ne brinu I sl, samo shto oni brinu o drugim stvarima.

Zato im je lakshe bilo da uspevaju na mnogim poljima, ne zato shto su pametniji , nego shto im je u prirodi da stvaraju I da se brinu na drugaciji nacin.

Oni imaju neku nametnutu obavezu da rade, da budu uspeshni kako bi  porodici obezbedili sve, zato na visokim polozajima ceshce srecemo mushkarce nego zene. Dok oni grade karijeru, zene su na trudnickom. Ali naravno, nema tu niceg losheg, svako ima pravo izbora.

Ovo sad pominjem kako bih opravdala gore navedeno, da pored mlade zene stoji stariji I uspeshan mushkarac koji ce da bude tu ako ona zastane, ako se ne snadje, jer taj isti muskarac dok je gradio sebe nije morao da brine o mnogim stvarima, trudnoca, porodjaj, kuca, rucak, porodica.

Zato za njih nije prepreka da kasnije stupe u brak , njima bioloshki sat ne otkucava na isti nacin kao zenama, ne moraju da trpe posledice kasnije trudnoce, stresa, kilaze…

Ima mnogo zena koje su jako uspeshne, koje su sebe izgradile do 30god ako ne I ranije, koje imaju dobro placen posao, koje su lepe I negovane, koje su se za tako neshto same potrudile, zato shto su pocele da brinu o istim stvarima kao mushkarci. Zato je nastala ravnopravnost, zato shto smo svesne da mozemo isto ako ne I bolje ako se vodimo njihovom politikom I ako odbacimo davno ustaljen kodeks da je za zenu kutlaca I kecelja, domacinstvo jednom recju.

Naravno, neke su uspele zato shto sui male podrshku, mushku podrshku, finansijsku, moralnu .

Zato se neke odluce da zanemare ljubav, da zanemare cilj poput braka I dece sa namerom da se istoj kada se sve stvari srede pruze maximum. Neke stvari moraju da sacekaju zarad neceg visheg I uopshte ne mislim da zena ne treba da radja, deca su uvek bila I bice ono zbog cega zivimo, zashto se borimo. I kao svaka zena, buduca majka, nastojim da poplocam put kako bi moje dete sutra istim sigurnije hodalo, da li ce ono poplocavati taj isti put u istom smeru, to je vec njegov izgor…

 

 

 

 

Bol – najcudnija emocija posle ljubavi …

Bol je pokretac mnogih emocija, moze da promeni osobu iz korena, moze da je unishti ili ucini josh jacom, zavisi od same osobe, od njenog dushevnog stanja.

Gubitak osobe u bilo kojem vidu moze da prouzrokuje gadne posledice, od nemogucnosti pronalazenja izlaska iz depresije, do nervnog sloma, ludnice ili pak do neopisive hladnoce.

Bol, sama po sebi je jaka koliko je mi tavkom cinimo, problem koji sa njom dolaze sami stvaramo jer o njoj pricamo I dajemo joj da nam se uvuce u svaku poru zivota, dajemo joj da vlada nama, da nas menja.

Mi joj to dozvoljavamo, nemamo snage da joj se suprostavimo I krenemo dalje onim pravim putem, ne lakshim, ne jednostavnijim, onim kojim smo hodali dok nas ta bol nije spotakla.

Dok je bol tu stalno nalazimo izgovore za neusprehe, za sve nam je neko drugi kriv, nikako mi sami shto dozvoljavamo, shto  ne mozemo da priznamo da smo pogreshili da smo slabici koji dozvoljavaju da neshto dodushe tako snazno vlada nama…Mada,covek nije zver, ima emocije I to je ono shto nas od njih razlikuje.

Kazu vreme ce izleciti sve, nestace I bol koju trenutno osetimo, hoce ali isto tako zavisi kako ce se to vreme na nas odraziti, kakvi mi izlazimo dok to “crno-bolno” vreme ne prodje.

Price u kojima sam ja glavna uloga su me menjale, za neke periode se ne mogu pohvaliti, biti ponosna na svoja dela, to sam pravdala tim BOLOM kako je ono uzrok svega shto sam tada uradila ili propustila…

Koliko sam samo osoba povredila svesno , nesvesno, zato shto sam dozvolila da svoju bol prenesem na njihove zivote, mada kada malo bolje pogledam iza sebe, najgore sam ja tu proshla jer sam osetila samo hladnocu, samocu…  sebe sam tada najvishe povredila sama JA.

Onda kada shvatimo da smo pogreshili, kada to priznamo prvo sebi I kada izmolimo oproshtaje dragih ljudi  koji su ispashtali nastavimo pravim putem, onim gde je ista BOL bila planina spoticanja…

Sve shto dozvolimo, sami smo dali dozvolu, mada ne moze nas niko ni kriviti mi smo ljudi I mi imamo emocije , one koje nas dignu do neba I spuste do dna.

Opet sve je to zivot… 

 

 

Svi osporavaju slobodu, slobodu pisanja, slobodu govora, slobodu zivljenja, slobodu ljubavi...

Svako bi da oduzme delic onoga shto je neograniceno, kazu mnogo je pa ajde da mi tu malo umeshamo svoje prste. Donela sam zakljucak, svoje vidjenje odredjenih cinjenica(sa kojim se vecina cak I slaze), I gle cuda, ispala sam filozof, fufa, narcis, osoba koja izmishlja toplu vodu, francuska sobarica…

Ah, svi ti komentari zluradih dushebriznika koji zele da se osetish manje vrednim zato shto su oni sami nezadovoljni svojim zivotom I ne mogu da podnesu lepotu tudjeg. Ali frustracije ne mogu biti izlecene na ovaj nacin, ovako se samo stvara josh veci jaz u dushi jer se ovakvim ponashanjem svakako nishta ne postize tj, ne nanosi se shteta koju tako strashno zele.

Ali srecom josh uvek postoje obdanishta, decje igraonice kada ovakve osobe mogu da se osecaju nadmocnijim, pametnijim dok prosipaju svoje “mudrosti” I dok piju svu pamet ovog sveta, mozda ih osobe tok zivotnog doba I shvate ozbiljno, mada svakako nece shvatiti znacaj njihovog dela I ocekivanih posledica. No, bitno je da se te iste osobe osecaju bolje.

A onda se okrenu iza sebe, pored sebe I vide jednu rupu koja nema dna, crna je I prazna I onda moraju krenuti u napad, da je popune, makar na kratko, makar prividno.

U normalnim okolnostima ignorishem ovakve osobe ali ovde prosto imam zelju da to napishem I ulepsham im dan. Cinim dobro delo ovim pomenom neka se osete bitnim…

 

Ah, mir i samoca koja nenormalno prija..napokon sama sa svojim mislima i dosta daleko od obaveza...

 Ponedeljak je kazu najdepresivniji dan, ali za mene nije tako... Moja obaveza jeste da budem uspeshan student i da budem neodoljivo lepa.... 

Posle tushiranja i ispijanja prve jutarnje kafe, sa odvrnutom muzikom do daske ja pocinjem svoj nazovi radni dan... Palim lap top, pishem svoj prvi blog.... Usput obavim par razgovora i sebi organizujem ostatak dana...

   Ne volim kad ne znam na cemu sam, nervira me neizvesnost.... zato sam valjda ishitrena i prerano donosim zakljucke... Postavljam sebi pitanje da li da ga zovem, da li da ga pitam, da li me je slagao za sve do sada , da li je samo glumio dobrog decka dok nije dobio ono shto smo oboje svakako zeleli....

  Kad smo vec kod toga... Zene ceo zivot kukaju kako ih mushkarci koriste za sex kako ih uvek ostave kad dobiju ono shto su zeleli, vrelu vaginu, orgazam, strastveni sex u svakom smislu...Ma nemoj, bash smo jadnice, uradile smo shto smo zelele, neka bila zadovoljna neka i ne i posle kukamo kako smo iskorishcene.. pa gde je tu logika...

  Dobro , ovakav zakljucak mogu doneti samo ako ne govorim o emocijama koje su kod zena na zalost ispoljenije kada je sex u pitanju.. Mada odrastanjem sam pocela drugacije da gledam na te stvari, ukoliko se ne javi ili se promeni posle sexa nemam zashto da kukam, pa bilo mi je lepo, a i da je vredelo i ja bih se trudila da se javi i da se ne menja .... zar ne ?

   Staro pravilo ali ne i apsolutno da zene cekaju da budu izabrane.... ja se ne slazem sa navedenim, zena je ta koja vrshi izbor i koja postavlja pravila, od nje zavisi da li ce da zasluzi paznju suprotne strane i kako ce se dalje odvijati situacija...

 Sada, postoje tu brojne taktike koje koriste i one manje lepe i one prelepe kako bi zadrzale potencijalnog partneta, muza njihove dece... Svaceg sam se nagledala a i cule, hhehehe zanimljvo.. zivot je samo igra..naravno dok se ne preteruje sve je dobro...

   Mnoge kukaju kako ne mogu da nadju decka, kako su proklete (ovo drugo JA sa ozbiljnim razlogom govorim), kako ih samo koriste, kako su nesrecne....bla, bla...a ako bi samo promenile kriterijume ili prestale da traze nemoguce, biraju pogreshne, potrudile se malo i promenile ponashanje mozda ne bi bilo potrebe za kukanjem...

  Oko nas gomila mushkaraca i svi oni cekaju znak...Zato drage moje zene prestanite da vrshite izbor na osnovu ustaljenih kriterijuma, prekinite da trazite izgubljeno u necem novom.....

................Nije nemoguce uloviti princa a ni poljubiti zabu, izbor je na nama... ......... 

 

Kazesh mi da uvek bicesh tu za mene kad god mi zatrebash, ali nije tako bejbi...

  Ti imash nju, gospodju koju ja nazivam medom jer je ljupkog izgleda.... Nesrecnica , nema pojma shta joj se deshava iza ledja dok misli da ima savrshenog muza i savrshen zivot... Ne zna da joj jedna devojcica svakim danom uzima sve vishe od njenog savrshenog zivota... Ne zna, da svaku noc ta ista devojcica dobija poruke pune ljubavi za laku noc... da sa njim provodi dane i da gospodari srcem njenog savrshenstva.... 

   Mushkarci, uvek zele josh, josh jednu zenu, josh jednu avanturu, josh jednu uspomenu....

Njemu nije dovoljna ona, njegovih godina pa bi da drzi za ruke devojcicu od 20leta, da mu ljudi zavide na njenoj lepoti i da on bude ponosan.... Eh, bednice i jadnice nisi ni svestan da to u shta verujesh jeste samo jedna obicna laz.... Ne dobijash nishta, ni njeno telo a ni njeno srce, samo prisustvo a spreman si sve da joj dash samo da bude tvoja, da mozesh da sharash svojim rukama po njenom mladom telu, da mozesh pohotno da je uzimash svaki dan i sve vishe... Zelish, vidim ti u ocima da prodresh u moje telo u moje srce i trudish se, zaista se trudish.... Ulepshavash joj svaki dan, ispunjavash njene hirove a ona je i dalje hladna, gospodari svojim telom i tvojim srcem, i daje ti na kashicicu sve shto ti zelish u jednom danu... Eh, pametna je ona, igra se sa tobom a ti cini mi se uzivash u tome koliko i ona...

 Ali, ona je ljubavnica ili privezak koja te ne moze imati bash svaki dan i u svakom momentu, bez obzira shto govorish da ti je ona na prvom mestu i da nema stvari koje ne bi ucinio za nju... Ti gospodine ipak svaku noc lezesh kraj druge, meda-gospodje i znam da ti je mrsko kada pogledash mesto u krevetu , kada znash da nije ona tvoja devojcica tu...

   Ali, svako je srecan na svoj nacin, svako dobija ono shto zeli, GOSPODJA svoj fiktivni savrsheni zivot , GOSPODIN samopouzdanje a DEVOJCICA ispunjenje hirova...  Nema nesrecnih i tuznih... Mada, nikad se ne zna kakav je kraj ove price, ne znam ni ja.....

..... Josh jedno jutro i ti u mojim mislima, opet sam te sanjala i opet si me kao nekada voleo, ljubio i zeleo... 

    Proshlo je dosta vremena od kada se nismo videli a ni culi, mislila sam da sam te zaboravila, ali ti si opet tu negde, sinoc si obitavao u mojim snovima.... Evo sad se secam svega...

  Nedelja, blag dan.... Bude se moja secanja zajedno sa mojim telom... Secam se kako sam ti kuvala prvu jutarnju kafu, ljubila te za dobro jutro, gnjavila te da ustanjesh, pushtala muziku jer nisi zeleo da ustanesh...Pa i sada osecam zagrljaj i poljubac tvoj.... nedostajesh mi i dalje i oci su mi sada pune suza jer te i dalje volim istim zarom kao nekad... 

 Nema nazad, tvoj povratak je davno izgubljena nada, imam snove u kojima mi nedajesh mira i u kojima smo i dalje srecni kao nekada... Bio si moj princ i bio si onaj koji je znao da me voli kako sam zaista zelela .... Nema te, nema ni moje srece....

   Necu da se trudim da se vratish, sam si otishao, nisam te ni tada molela da odesh.... A sam, sam se verovatno nikad necesh setiti jer si ispao najgore djubre i znam da se sada stidish zbog svega...

   Sanjala sam kako si doshao u moju sobu, kako si me poljubio i zagrlio jako i razvukao onaj najlepshi osmeh koji sam jako volela i koji i dan danas zelim da vidim.... Sanjam kako se rukujesh sa mojom mamom pognute glave i kako ne mozesh da je pogledash u oci i osecam u snu kako zelim da ti kazem, da znam da se stidish svog dela, da znam da ne mozesh biti ponosan na to shto si me ubio, shto mi je srce krvavo i shto nemam osecaj za druge....

  Znam, jer poznajem tebe....Znam kako dishesh, znala sam kad se uspavash, kada lepo sanjash i kada te neshto muci....znala sam sve jer si bio moje sve.....

 O koliko mi sada nedostajesh i koliko zelim da si tu... Zelim da osecam ljubav, zelim da sam ponovo srecna....

   Znam da moje zelje mogu biti ispunjene samo u snovima, necu da se nadam jer znam da je zaista svemu kraj... Ali ti cesh uvek biti tu, znam da cesh uvek biti tu, u mom srcu verovatno zauvek... 

 Kako nas neke situacije u zivotu nateraju da se promenimo.... Od pitome zivotinje postajemo zveri , hladne zveri, gladne osvete... Dusha nam od najlepsheg vrta postane smetilishte.... 

    A dovoljno je samo neshto malo, jedan dan je dovoljan da se mi promenimo, mofdifikujemo u neshto shto mozda tj sigurno ne zelimo, nesvesno postajemo neshto shto nismo... 

   Posle dugogodishnje veze, vanbracne zajednice izashla sam jako povredjena.. slomljena....Sada ne verujem nikome...

 Koliko je gadan osecaj kada mislish da je oko tebe sve laz, bez obzira shto se to mishljenje ne zasniva na cvrstim dokazima... Ne mogu da verujem nikome, nijednom mushkarcu koji je posle njega ushao u moj zivot i to je strashno... Sumnja je osecaj koji truje, nepoverenje osecaj koji odbija i tera ljude... Mada mozda to i tako nije loshe, jer opet mozda cu vishe da razmishljam pre nego shto se nekome u potpunosti prepustim... Ali to znaci da kalkulishem i da planiram ljubav? Eh, onda znaci da imam problem, jer sam sada zakljucala vrata ljubavi i otvoricu ih tek kada rezultati jednacina prethodne kalkulacije postupaka i gestova pretocim u jedan zakljucak, kljuc koji ce ih otvoriti... Ah, a ljubav je slobodna, bez granica a ja sam nepoverljiva i ne dozvoljavam, samo ne dozvoljavam da ponovo budem povredjena, izneverena...Ne bih podnela, prezivela da, ali ne bih podnela da u ogledalu gledam osobu koju ne prepoznajem, da gledam zenu koja dushe nema, koja je ravnodushna i okovana svojim bolom...

Ne, bilo bi previshe... Zaljucana su vrata, katanci su svuda.... Shifre i jednacine su po svim zidovima ovog zamka... Ne zamerite, samo se bojim i neka sam kukavica koja se boji da pusti ovu ljubav... Bojim se, ne mogu da podnesem da me ona tako menja.... 

Hm, nishta vishe ljude ne zanima nego kao dobar trac ili loshe iskustvo....

  Bile su najbolje drugarice... Shkola je pricala o njima, radile su svakakve gluposti, volele su zivot i uzivale najbolje shto su mogle.... Kovale su planove za buducnost, spletkarile i zelele su avanturu, moc , novac... Ah, ni poroci im nisu bili tako strani ... Provodile su dane uz dim marihuane.... Pa nekad neka rejv zurka, pa mozda neka brzina (kako se to u zargonu kaze za speed) ... Pa zbog neprespavanih noci, tone sedativa, analgetika.... 

  Noci su bile njihove, dani su sluzili samo za spavanje.... Vremenom je njihov organizam poceo da uzvraca.......... Mic po mic, dan po dan, lekic po lekic, kutija za dan..... Bile su opasno navucene, bromazepam, bensendin... ma bilo shta, shto smiruje..... Tada je uveliko vazilo da se takvi lekovi mogu uzimati i bez receta, cisto na ljubazan zahtev....

  Secam se toga i njihovih prica... Umele su da popiju po celu tablu i da spavaju po 32h... Da se vrate shlogirane u krevet pre nego shto iz njega izadju....

Tabletomanija nije nishta manje opasna stvar nego dopingovanje hashishem, heroinom i slicnim opijatima..... da ne govorim osecaju ravnodushnosti i o nemogucnosti za trezvena razmishljanja, na rupe u mozgu ili bolje receno amnezijama....

 A pisacu i o njihovim avanturama za vreme tabletomanije, bila sam im jako bliska i na zalost gledala njihove propaste jer je jedna vremenom postala opasan zavisnik heroina a druga.....

 Koliko nekad i ne vidimo te male signale koji su oko nas, SOS, koji shaljemo indirektno a niko ih ne procita.... 

... Jutro je, sunce obasjava moje prozore....Pushtam mlaz hladne vode da prodje mojim telom, budim se....Miris kafe i njen ukus budi svako moje culo... kazem sebi dobro jutro i razvucem osmeh, josh jedan dan da sebi ulepsham zivot....

   Sinoc sam te pitala da mi budesh drug, rekao si da prestanem to da radim, svaki put te povredim na isti nacin i svaki put te izbacim iz zivota a ti se uvek vracash, kao recidiv... E moj dragi, za srecu je potrebno dvoje, a ja, ja nisam srecna i ne mogu ni tebe usreciti.. Moje je srce hladno i zarazno i bezi, trci shto dalje mozesh dok nisi osetio taj gorak ukus...

  Shta cu ti ja, ovakva, nikakva.... Kreni svojim putem, pusti ovu skitnicu da luta dok svoj put ne nadje, moje je srce krvavo i previshe ranjeno da bi se tek tako izlecilo... Bezi mili, ne okreci se, ne treba ti zena kojoj nishta sveto nije, koja osecaj za ljubav nema....

        

Kazu ljudi da su sve prave ljubavi tuzne...

Slozila bih se sa tim, kao shto sam vec napomenula, ljubav je mac sa dve oshtrice ili volish ili bolish... neshto izmedju i nema, to onda nije ljubav... Moja prava ljubav, za sva vremena mi je dala samo bol, patnju i depresiju... sada ne verujem nikome, sada ne volim nikoga i nishta mi sveto nije....Izlazim sa kim hocu, radim shta mi je volja i ne hajem za osecanja drugih ljudi... Pre podne na kafi sa jednim, popodne na rucku sa drugim a uvece u krevetu sa trecim...

I onda krenem da se bahanalishem, zahtevam sve shto mi padne na pamet i sve mi bude ispunjeno... ali.... ja sam i dalje prazna, i jedino shto zelim da osetim da volim i da sam voljena, da osetim poljubac ljubavi i zagrljaj sigurnosti...

A trazim se, uporno se trazim i opet sve iz pocetka... Nema kraja mom bezobrazluku i mojoj bezosecajnosti... Guram ih, rugam im se a oni su tu i jedva cekaju samo da budu u mom prisustvu... a ja pomislim koliko je to sada jadno ...

Uzivam u paznji, u ljubavi koja mi apsolutno nishta ne znaci, miljenica sam i blazena medju mushkim svetom a opet sam sama i opet sam prazna...

Ah ruznog li osecaja... koga da krivim, kome se svetim shto sam takva ? Odrzavam emocije u zivotu i nadam se da ce naici neko oko koga cu se potruditi.... A opet, previshe djubreta koje ostavljam pocelo je da me gushi, ne mogu da pocistim odredjene nerede..To su ljudski zivoti i nisu stvari koje cu baciti... Grize savesti nema, sve me brzo prodje...

Unishtila me je moja veliiika ljubav i sada ja unishtavam tudje...Gde je tu pravda? Kakva sam onda zapravo JA ...Shta se desilo sa devojcicom koja je bila slepa od ljubavi, koja je palila vatre i uzburkavala mora samo da ljubav zivi... Sada je samo moje srce slepo za osecaj, za ljubav i bol...

Ledena kraljica i kucka svetica... 

Jutro, kao i svako drugo u poslednjih par meseci... samo sa nekim neocekivanim vestima.

Ponekad se pitam da li se sve deshava sa razlogom? Da li nas neko posmatra i baca nam kamencice spoticanja na put kojim smo krenuli...

Upravo razmisljam o ljubavi... Osecaj koji moze da te ucini najsrecnijom osobom na svetu a isto tako i najnesrecnijom...Stari su nas ucili da je ljubav nesto najdivnije sto nam se moze desiti i da dajemo nasu ljubav bezuslovno, a onda shvatim da davanje ljubavi nije nista drugo nego jedno tosenje srca i duse.. Odrasla sam verujuci da je ljubav nesto najvrednije i neko vreme sam tako i funkcionisala, dok sam voljena i volim za mene nema problema, sve se nekako prevazidje...

Imala sam svoju bajku, onu pravu ljubavnu koja je trajala godinama.... Ah, koliko sam volela i mislila da sam voljena.. Dala svaki delic sebe i trudila se da nam ulepsam svaki dan, verovala da je to ono pravo i da ce moj princ uvek biti tu... A onda se pojavi nesto neocekivano, moj princ postaje zao i prevari me, izigra moje poverenje na najgori moguci nacin i u najgorem mogucem momentu, kao da mi nije bilo dovoljno sto sam izgubila jednu sigurnost, pa sam morala da izgubim i onu koju mi je davala ljubav ili sam barem mislila da mi je davala...

A onda razocarenje, jer verovala sam u nesto sto ne postoji i ceo moj zivot je bila iluzija, da ne govorim o bolu koji je bio prisutan i koji je uvek tu kada ostanem sama sa njom...I onda ono sto me je cinilo srecnom pocelo da me unistava...svaki dan je bio dan prezivljavanja, borbe sa unutrasnjim nemirima, sa osecajem izneverenosti...Zelela sam da se moj zivot vrati, da se moj princ nije promenio i da je sve ono samo san,,,Ustinem se i vidim budna sam,sve se ovo desava ... 

Zivot je borba u kojima ima ranjenih, pobednika i onih  nesrecnih prezivelih, ako se njihov dalji zivot tako moze nazvati... I dalje osecam kako je sve tu i kako me kida svaki put kad krenem dalje, kada pozelim da volim i budem voljena... I onda krenem ljubavnu pricu sa bilo kim kako moja osecanja ne bi nestala, kako bih znala da sam ziva, da necu postati hladna i nedodirljiva za nesto tako tajanstveno, lepo , divno, kao shto je ljubav... Moje emocije su nesebicne, daju se iznova i iznova, kao znak da su zive i da ih nije ubilo necije neznanje , zanemarivanje...

Ali....

Zavaravam sebe kako je sve proshlo, kako sam ziva i kako mogu voleti... Da me nije dotukla bol i unistila sve ... ali opet kao da sam prokleta naidjem na razocarenje, pa pomislim, mozda to i vishe nije za mene, mozda mi se jednostavno neke stvari ne mogu desiti, mozda sam samo imala jednu sansu koja je proshla i koju nisam znala da iskoristim... 

Ah, jutro je a ja osecam kako me neshto probada i vezanu drzi za jedno mesto, a kazu vreme leci sve.... Leci, ali na koji nacin i sta je sa vremenom koje nam treba za oporavak, kakve nam ono rane nanese, shta je sa oziljcima koji su tu i koji ne blede...

 

Lazi, lazi, i samo gomila lazi.. da li ja to imam problem sa poverenjem jer sam izneverena a i sada se osecam iznevereno...

Ne znam zasto je tesko biti iskren, da li je istina nesto najvrednije i nesto od  cega svi beze? Pokusavam da shvatim kako je jednostavnije ziveti u lazima , mozda sam samo ja okruzena ljudima koji imaju taj problem...

Svake godine sebi obecam nesto a ove godine sam obecala da cu biti mnogo iskrenija prema ljudima, i tako je sve i pocelo... Ja govorim istinu a ljudi odgovaraju sa lazima i onda uvidim da istina kao ni iskrenost nisu bas najkorisnije stvari kojima covek moze da raspolaze, jer od takvih osoba ljudi jednostavno beze i kriju se iza svojih zavesa....

Mozda sam malo besna i iznervirana sto ne mogu da ocekujem da ce mi neko istinu staviti na dlan, ali smatram da je zaista najbolje resenje kada je neisvesnost u pitanju... ali na zalost sam jedna od retkih koja tako razmislja....  

Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.