Mislim , dakle postojim
Svi osporavaju slobodu, slobodu pisanja, slobodu govora, slobodu zivljenja, slobodu ljubavi...
Svako bi da oduzme delic onoga shto je neograniceno, kazu mnogo je pa ajde da mi tu malo umeshamo svoje prste. Donela sam zakljucak, svoje vidjenje odredjenih cinjenica(sa kojim se vecina cak I slaze), I gle cuda, ispala sam filozof, fufa, narcis, osoba koja izmishlja toplu vodu, francuska sobarica…
Ah, svi ti komentari zluradih dushebriznika koji zele da se osetish manje vrednim zato shto su oni sami nezadovoljni svojim zivotom I ne mogu da podnesu lepotu tudjeg. Ali frustracije ne mogu biti izlecene na ovaj nacin, ovako se samo stvara josh veci jaz u dushi jer se ovakvim ponashanjem svakako nishta ne postize tj, ne nanosi se shteta koju tako strashno zele.
Ali srecom josh uvek postoje obdanishta, decje igraonice kada ovakve osobe mogu da se osecaju nadmocnijim, pametnijim dok prosipaju svoje “mudrosti” I dok piju svu pamet ovog sveta, mozda ih osobe tok zivotnog doba I shvate ozbiljno, mada svakako nece shvatiti znacaj njihovog dela I ocekivanih posledica. No, bitno je da se te iste osobe osecaju bolje.
A onda se okrenu iza sebe, pored sebe I vide jednu rupu koja nema dna, crna je I prazna I onda moraju krenuti u napad, da je popune, makar na kratko, makar prividno.
U normalnim okolnostima ignorishem ovakve osobe ali ovde prosto imam zelju da to napishem I ulepsham im dan. Cinim dobro delo ovim pomenom neka se osete bitnim…
