Zivotna prica naivne devojcice

 Kako nas neke situacije u zivotu nateraju da se promenimo.... Od pitome zivotinje postajemo zveri , hladne zveri, gladne osvete... Dusha nam od najlepsheg vrta postane smetilishte.... 

    A dovoljno je samo neshto malo, jedan dan je dovoljan da se mi promenimo, mofdifikujemo u neshto shto mozda tj sigurno ne zelimo, nesvesno postajemo neshto shto nismo... 

   Posle dugogodishnje veze, vanbracne zajednice izashla sam jako povredjena.. slomljena....Sada ne verujem nikome...

 Koliko je gadan osecaj kada mislish da je oko tebe sve laz, bez obzira shto se to mishljenje ne zasniva na cvrstim dokazima... Ne mogu da verujem nikome, nijednom mushkarcu koji je posle njega ushao u moj zivot i to je strashno... Sumnja je osecaj koji truje, nepoverenje osecaj koji odbija i tera ljude... Mada mozda to i tako nije loshe, jer opet mozda cu vishe da razmishljam pre nego shto se nekome u potpunosti prepustim... Ali to znaci da kalkulishem i da planiram ljubav? Eh, onda znaci da imam problem, jer sam sada zakljucala vrata ljubavi i otvoricu ih tek kada rezultati jednacina prethodne kalkulacije postupaka i gestova pretocim u jedan zakljucak, kljuc koji ce ih otvoriti... Ah, a ljubav je slobodna, bez granica a ja sam nepoverljiva i ne dozvoljavam, samo ne dozvoljavam da ponovo budem povredjena, izneverena...Ne bih podnela, prezivela da, ali ne bih podnela da u ogledalu gledam osobu koju ne prepoznajem, da gledam zenu koja dushe nema, koja je ravnodushna i okovana svojim bolom...

Ne, bilo bi previshe... Zaljucana su vrata, katanci su svuda.... Shifre i jednacine su po svim zidovima ovog zamka... Ne zamerite, samo se bojim i neka sam kukavica koja se boji da pusti ovu ljubav... Bojim se, ne mogu da podnesem da me ona tako menja.... 

Hm, nishta vishe ljude ne zanima nego kao dobar trac ili loshe iskustvo....

  Bile su najbolje drugarice... Shkola je pricala o njima, radile su svakakve gluposti, volele su zivot i uzivale najbolje shto su mogle.... Kovale su planove za buducnost, spletkarile i zelele su avanturu, moc , novac... Ah, ni poroci im nisu bili tako strani ... Provodile su dane uz dim marihuane.... Pa nekad neka rejv zurka, pa mozda neka brzina (kako se to u zargonu kaze za speed) ... Pa zbog neprespavanih noci, tone sedativa, analgetika.... 

  Noci su bile njihove, dani su sluzili samo za spavanje.... Vremenom je njihov organizam poceo da uzvraca.......... Mic po mic, dan po dan, lekic po lekic, kutija za dan..... Bile su opasno navucene, bromazepam, bensendin... ma bilo shta, shto smiruje..... Tada je uveliko vazilo da se takvi lekovi mogu uzimati i bez receta, cisto na ljubazan zahtev....

  Secam se toga i njihovih prica... Umele su da popiju po celu tablu i da spavaju po 32h... Da se vrate shlogirane u krevet pre nego shto iz njega izadju....

Tabletomanija nije nishta manje opasna stvar nego dopingovanje hashishem, heroinom i slicnim opijatima..... da ne govorim osecaju ravnodushnosti i o nemogucnosti za trezvena razmishljanja, na rupe u mozgu ili bolje receno amnezijama....

 A pisacu i o njihovim avanturama za vreme tabletomanije, bila sam im jako bliska i na zalost gledala njihove propaste jer je jedna vremenom postala opasan zavisnik heroina a druga.....

 Koliko nekad i ne vidimo te male signale koji su oko nas, SOS, koji shaljemo indirektno a niko ih ne procita.... 

... Jutro je, sunce obasjava moje prozore....Pushtam mlaz hladne vode da prodje mojim telom, budim se....Miris kafe i njen ukus budi svako moje culo... kazem sebi dobro jutro i razvucem osmeh, josh jedan dan da sebi ulepsham zivot....

   Sinoc sam te pitala da mi budesh drug, rekao si da prestanem to da radim, svaki put te povredim na isti nacin i svaki put te izbacim iz zivota a ti se uvek vracash, kao recidiv... E moj dragi, za srecu je potrebno dvoje, a ja, ja nisam srecna i ne mogu ni tebe usreciti.. Moje je srce hladno i zarazno i bezi, trci shto dalje mozesh dok nisi osetio taj gorak ukus...

  Shta cu ti ja, ovakva, nikakva.... Kreni svojim putem, pusti ovu skitnicu da luta dok svoj put ne nadje, moje je srce krvavo i previshe ranjeno da bi se tek tako izlecilo... Bezi mili, ne okreci se, ne treba ti zena kojoj nishta sveto nije, koja osecaj za ljubav nema....