Ja to mogu !
Dugo nisam pisala, obaveze, preokupacija, sve shto ide uz njih..
Mislim da covek zaista moze sve, samo ako to zaista jako zeli. Postavila sam sebi jako tezak cilj ovog leta, rekli bi ljudi da je nemoguce, shto je i meni delovalo.
Na pola puta sam htela da odustanem a onda sednem sa tatom i pitam ga : " Da li da odustanem, mislim da ja to ne mogu ... on mi na to rece " I sama si svesna da mozesh, uzmi potrudi se , znash da za tebe nije nishta nemoguce, tako funkcionishesh ceo svoj zivot"...
Zapitah se tada... Da li sam mozda pocela da sumnjam u sebe ili sam jednostavno pocela da nalazim izgovore za svoju nesposobnost ili jednostavno ne zelim da se mucim i odricem?
Hm, navelo me je na razmisljanje, toliko sam mislila da mogu, toliko sam grabila, sada sam naishla na prepreke i odustajem? Dobro, rekoh sebi, sada cesh da radish naporno na onome shto si zapocela i nema odustajanja, a ako rezultat izostane, nema veze bitno je da si sve uradila shto je u tvojoj moci bilo i znacesh da se kajati necesh.
Tako i bi, naporno sam radila, odricala se svega ali apsolutno svega shto mi pricinjava zadovoljstvo i eto rezultata, sada sam jako ponosna na sebe. Ne samo shto je ocekivani rezultat zaista nastupio, nego shto sam uverila sebe da ja to mogu,da u meni josh uvek ima snage za sve shto naumim, da se nisam izgubila u ovom svetu ludila.
Jako je vazno da covek veruje u sebe, da samog sebe hrabri i navodi da ne odustaje. Nema boljeg oslonca, nema boljeg izvora nade i hrabrosti od nas samih, mi upravljamo nashim zivotom i mi mu dajemo povod da ide u smeru koji nama odgovara.
Eto, tako u ovom svetu ludila , uverih sebe da mogu i da koliko god da je prepreka velika nije nesavladiva, samo treba naci ono neshto u sebi i drzati to kao malo vode na dlanu,a to je nada.....
