Zivotna prica naivne devojcice

Cudno je, svi ljudi prolaze kroz slicne situacije, svako nekad i negde nekog izgubi, svako se nekad razboli, svako voli i bude ostavljen.

Bol kroz koji prolazimo , svima isti a opet svima tako najveci, pokushavamo da se istrgnemo iz tih situacija i svako nadje neki put. Na zalost, nije retko da su mnogi pogreshni.

Pijane I besane noci, sve zarad zaborava ?

Kazu da mnogi potapaju svoju bol u alkoholu ali da je na zalost bol jako dobar plivac. No, najvishe me zanima ponashanje coveka nakon nekoliko cashica,cutljivi postanu pricljivi, mirni i povuceni agresivni, smeli... Upravo sada mislim bash o tome shta taj isti alkohol oslobadja, koje su to osobine koje karakterishu ljude I otkrivaju nam sasvim nepoznatu ljudsku prirodu. Da li to znaci da kada smo pod dejstvom alkohola mi otkrivamo nashe potisnute nagone ?

Dok tako lecimo bol i trazimo zaborav koji nikako da usledi,pitam se, da li na taj nacin otkrivamo nashe drugo JA ?

 Sve to me navodi na zakljucak, da je alkohol samo jedan od nacina koji podstice nashu drugu stranu licnosti. Sve ono shto zelimo, sa lakocom odradimo, sigurniji smo i smeliji, to je ono divlje u nama koje je potisnuto zdravim razumom. Za tzv. rupe u pamcenju posle pijane noci mozemo da se zahvalimo hemiji, za nashu modifikaciju takodje.

Svi novi alkoholni prozivodi, nove travke, novi "melemi" i eto nas u drugoj dimenziji i sada imamo novu licnu kartu i novu stvarnost. Samim konzumiranjem raznih alkoholnih proizvoda mi smo samo zamorcici raznih proizvodjaca istih. 

Beg od stvarnosti ? Nashe novo ja ? Nova zabluda? ...

Da li srce ume da prepozna ljubav ? Hm , onaj osecaj kad znate da je to ono shto vam treba! Uvek je srce znalo, nikad koliko razum ali uvek mnogo vishe. Bez obzira koliko trajalo, jednostavno znash da je ta osoba vredna tvog vremena .

To je zaljubljenost ili ljubav ?

Deshava vam se da vam noge zadrhte i srce zatreperi ?  Meni da. Tada znam, on je sledeca ljubav!

Da, ljubav a ne neko ko moze da mi se svidi, mozda .

Cudno je to, kako emocije prozimaju telo a razum zuji u prazno. I onda, to je to! Jeste carobna ta ljubav, verujem, pa ceo zivot citam bajke. Heh, pricali su da je to jedina carolija koja moze da prekine svaku kletvu - citaj prepreku ipak je 21-i vek. Koliko ona moze da bude jaka ?

To je vec pitanje .

Nekad si spreman sve da oprostish a nekad te to toliko drzi cvrsto da prosto ne znash da li da posustanesh.

Volela bih da mogu ... 

Dugo nisam pisala, obaveze, preokupacija, sve shto ide uz njih..

Mislim da covek zaista moze sve, samo ako to zaista jako zeli. Postavila sam sebi jako tezak cilj ovog leta, rekli bi ljudi da je nemoguce, shto je i meni delovalo.

Na pola puta sam htela da odustanem a onda sednem sa tatom i pitam ga : " Da li da odustanem, mislim da ja to ne mogu ... on mi na to rece " I sama si svesna da mozesh, uzmi potrudi se , znash da za tebe nije nishta nemoguce, tako funkcionishesh ceo svoj zivot"...

Zapitah se tada... Da li sam mozda pocela da sumnjam u sebe ili sam jednostavno pocela da nalazim izgovore za svoju nesposobnost ili jednostavno ne zelim da se mucim i odricem?

 Hm, navelo me je na razmisljanje, toliko sam mislila da mogu, toliko sam grabila, sada sam naishla na prepreke i odustajem? Dobro, rekoh sebi, sada cesh da radish naporno na onome shto si zapocela i nema odustajanja, a ako rezultat izostane, nema veze bitno je da si sve uradila shto je u tvojoj moci bilo i znacesh da se kajati necesh. 

Tako i bi, naporno sam radila, odricala se svega ali apsolutno svega shto mi pricinjava zadovoljstvo i eto rezultata, sada sam jako ponosna na sebe. Ne samo shto je ocekivani rezultat zaista nastupio, nego shto sam uverila sebe da ja to mogu,da u meni josh uvek ima snage za sve shto naumim, da se nisam izgubila u ovom svetu ludila.

Jako je vazno da covek veruje u sebe, da samog sebe hrabri i navodi da ne odustaje. Nema boljeg oslonca, nema boljeg izvora nade i hrabrosti od nas samih, mi upravljamo nashim zivotom i mi mu dajemo povod da ide u smeru koji nama odgovara.

Eto, tako u ovom svetu ludila , uverih sebe da mogu i da koliko god da je prepreka velika nije nesavladiva, samo treba naci ono neshto u sebi i drzati to kao malo vode na dlanu,a to je nada.....